Iako svi dobro znamo koje namirnice ne bi trebalo da jedemo ako želimo da sačuvamo zdravlje, kad ogladnimo ne razmišljamo uvijek o preporukama pravilne ishrane.

Uglavnom tada žurimo u pekare ili neke druge objekte brze hrane, gde se nude proizvodi koji mogu brzo i efikasno da napune „svako crevce“. Kad je stomak namiren, uglavnom se opravdavamo sami pred sobom, da je to bilo rešenje samo za jedan dan, i da ćemo već od sutra paziti šta jedemo.

Jedan ovakav izlet sigurno neće imati bitan uticaj na zdravlje, ali ukoliko namirnice za koje stručnjaci kažu da su „neprijatelji zdravlja“ budu svakodnevno na jelovniku, to može drastično da utiče na stanje organizma.

U grupu nezdravih namirnica ubrajaju se, između ostalih, one koje sadrže velike količine šećera, soli ili kofeina.

1. PRERAĐEVINE - viršle, paštete, salame, dimljeni proizvodi nemaju gotovo nikakvu hranljivu vrijednost, ali su zato bogat „izvor“ soli, veštačkih boja, aditiva, stabilizatora, konzervansa. Ukratko, mala hemijska laboratorija u tanjiru. U pomenutim proizvodima nema gotovo nijedne supstance koja bi prijala organizmu i zato bi trebalo da se izbace sa jelovnika.

2. CRVENA MESA - ako pretjeruje sa ovim namirnicama, upozoravaju onkolozi, povećavate rizik od nastanka raka debelog creva. Broj obroka sa crvenim mesom treba da se smanji i zbog toga što se u procesu varenja troši mnogo kiseonika. Za razliku od prerađevina, crvena mesa ne bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane, ali je važno naučiti kako od njih izabrati najbolja. Najbolje je da se kupuju u proverenim radnjama (ne na tezgama) i, ako ste u prilici, birajte ona koje imaju oznaku bio-kvaliteta koja potvrđuje da potiču od ekološki gajenih životinja. Takvi proizvodi ne sadrže antibiotike i hormone, koji se koriste u ishrani životinja, a koji ne prijaju ljudskoj koži, ali ni drugim organima.

3. PRŽENA JELA - svejedno je da li je reč o prženim krompirima, siru, mesu ili povrću, sve namirnice u dodiru sa vrelim uljem gube većinu svojih hranljivih materija. Da ne pominjemo koliko štetnih materija nastaje tokom prženja. Zato, što pre treba sa jelovnika izostaviti sva jela koja se pripremaju na ovaj način.

4. GRICKALICE - od kokica, preko kikirikija do čipsa - sve su bogate natrijumom, a mogu da sadrže i hidrogenizovane biljne masti (transmasti), ugljene hidrate, pojačivače ukusa, boje i konzervanse. Sve to udruženo može da dovede do začepljenja arterija. Visoka temperatura na kojoj se, recimo, pravi čips, može da prouzrokuje stvaranje kancerogenih supstanci, među kojima je i akrilamid, za koji stručnjaci sumnjaju da izaziva nekoliko stotina hiljada slučajeva raka godišnje.

5. ŠEĆER - što pre bi trebalo smanjiti uzimanje slatkih namirnica kao što su bombone, kolači, pahuljice, prerađeni mlečni proizvodi, kečap i sokovi. Bolje je zasladiti se medom, melasom, javorovim šećerom, a najbolje je uzimati hranu bez dodatka šećera. Smanjenje potrošnje šećera uticaće na uspostavljanje ravnoteže šećera u krvi, i na smanjenje rizika za stvaranje otpornosti na insulin, koja može da dovede do dijabetesa.

6. BRZA HRANA - u ponudi restorana brze hrane malo je jela koja ne sadrže zasićene masnoće, transmasnoće, šećer ili natrijum, što sve ima veoma negativan uticaj na zdravlje. Posledice na srcu se vide gotovo odmah. Naučnici su ispitivali djelovanje brze hrane na arterijama nakon samo jednog obroka, i utvrdila da se sposobnost krvnih sudova da se rastežu smanjuje za 24 odsto.

7. GAZIRANI NAPICI - sadrže ogromnu količinu kalorija i šećera, veštačkih dodataka, što sve smanjuje otpornost i vitalnost organizma. Čaša gaziranog pića sadrži oko 30 grama šećera. Prema istraživanjima, gazirana pića (i obična i „lajt“) imaju negativan uticaj na zubnu gleđ jer dovode do povećanja osetljivosti zuba i pojave karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni. Istraživanje stručnjaka Univerziteta u Minesoti pokazuje da osobe koje nedeljno popiju minimalno dva gazirana pića udvostručuju rizik od pojave raka pankreasa.